Ja sam pocela da radim na brodu kao frizer sa svojih 18 godina, aplicirala sam standardno kao I svi I kroz par dana bila pozvana na intervju, posle cega sam izvadila vize I krenula u London na trening, nezaboravno…

Oduvek sam znala da zelim vise, vise od lokalnog salona I vise od klasicnog zivotnog stila, zelela sam da putujem, da upoznam internacionalne ljude I da zaradim za svoj stan, lokal itd… tako da oduvek sam to nekako zelela…

Iako tada neobicna ideja od svojih roditelja sam imala samo I uvek podrsku, nikada nisu sumnjali u mene I moj izbor karijere, hvala im na tome, vazno je imati podrsku porodice.

To je nesto neponovljivo, zaista. Za mene je tada taj brod Carnival Destiny tacnije koji sam prvi put ugledala pre 16 godina u Porto Ricku – San Juna gradu bio nesto najlepse ikada, ostavlja bez daha prvi utisak definitivno…

Kada je brod u luci uglavnom imas par sati ili ceo dan slobodan, onda si na plazi sa koktelom u ruci suncas se I uzivas, kada je brod na moru kada se plovi tada si radno, ima posla tako da si tada u produktivnoj atmosferi, primas klijente zavisi od profesije, ako si frizer ima dosta feniranja, maseri masiraju, fitnesi treniraju.. itd.. uglavnom nikada to nije dosadno…

Kao I u svakom poslu uvek ima dobrih I losih strana, sta je za koga lose? Meni je bilo najteze privici se da si udaljen od poridice prvih par meseci, posle sam se privikla, naravno nekada si umoran I treba ti par dana da se naspavas, I takodje disciplina je stroga, to je sve stvar

Ima ih ,mogo, od plivanja sa Delfinima u Mexicu, do skakanja iz Aviona u Orlandu, preko poseti Glecera u Alasci…